Srbija se suočava sa sve češćim poplavama koje pogađaju desetine gradova i naselja. Brojne reke, nizije i razuđen reljef čine našu zemlju prirodno ranjivom na ovu nepogodu, a klimatske promene tu ranjivost samo pojačavaju.
Najugroženiji su regioni uz reke sklone izlivanju, gde se vanredna situacija proglašava gotovo svake godine. Razumevanje poplavnih zona zato nije akademsko pitanje – od njega zavisi koliko ćemo brzo reagovati i koliko će nas sledeća velika voda koštati.
Jun 2023. – kada je vanredna situacija važila u više od 50 opština
Posle višednevnih obilnih padavina izlile su se reke i potoci širom centralne, zapadne i južne Srbije, a MUP je proglasio vanrednu situaciju u više od 50 gradova i opština – među njima na celoj teritoriji Kruševca, Bora, Čačka, Loznice, Jagodine, Prokuplja i Kraljeva, kao i u opštinama Aranđelovac, Topola, Rača, Lebane, Rekovac, Arilje, Paraćin, Ćuprija, Trstenik, Brus, Kuršumlija i mnogim drugim.
Štabovi za vanredne situacije radili su danonoćno na koordinaciji spasavanja, crpljenju vode i evakuaciji stanovništva. Upravo ta epizoda iscrtala je mapu najugroženijih poplavnih zona u zemlji.
Kraljevo i okolina – bujica odnela most u Adranima
Najdramatičnija scena odigrala se u selu Adrani kod Kraljeva, gde je nabujala Musina odnela deo mosta na Ibarskoj magistrali.
Saobraćaj ka Čačku bio je u potpunom prekidu, a snimak urušavanja mosta obišao je internet. Vozači su danima koristili obilazne pravce preko Vitanovca, Gruže i Knića.
Ni to nije bilo sve. Na teritoriji Kraljeva poplavljeno je oko 360 domaćinstava i oko 1.500 hektara poljoprivrednih površina, a u selu Plana Bare aktiviralo se i klizište koje je preseklo lokalni put. Stradala je i industrijska zona u naselju Šeovac.
Zapadna Morava i izlivanja kod Trstenika
Leva obala Zapadne Morave kod Trstenika bila je pod udarom bujica, a najteže su prošla sela Mijajlovac, Milutovac, Selište i Velika Drenova. Izlile su se Mijajlovačka i Riljačka reka, zajedno sa brojnim manjim vodotokovima.
Na teritoriji opštine Trstenik poplavama su tada bila ugrožena 23 stambena objekta, a oko 100 hektara poljoprivrednog zemljišta našlo se pod vodom. Za poljoprivredni kraj kakav je trstenički, to je udarac koji se oseća mesecima.
Aranđelovac, Jagodina i Brus – tačke najvećeg rizika
U Aranđelovcu se velika količina vode slila ulicama, potapajući automobile i delove domaćinstava, dok su spasioci izvlačili ugrožene građane. Iz vrtića u obližnjem selu Darosava evakuisano je sedmoro dece.
Direktor JP “Srbijavode” Goran Puzović tada je ocenio da je najkritičnije upravo u Jagodini, Trsteniku i Brusu, uz upozorenje da se poplavni talas kreće ka Kuršumliji, Prokuplju i Doljevcu.
U Jagodini je porast vodostaja Velike Morave i Belice potopio nekoliko stotina hektara poljoprivrednog zemljišta, a dva gradska mosta morala su da budu zatvorena i utvrđena bedemima.
Evakuacija stanovništva iz ugroženih područja
Pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a evakuisali su tokom kritičnih dana više od 210 osoba.
Među spasenima su bili i čovek izvučen iz poplavljenog traktora u Kragujevcu i troje ljudi iz mesta Koševi kod Kruševca.
Na terenu su zajedno delovali vatrogasci-spasioci, policija, Žandarmerija i Vojska Srbije – i, istini na volju, upravo ta koordinacija sprečila je da bude ljudskih žrtava.
Posledice po infrastrukturu i saobraćaj
Poplave su ostavile težak trag na putnoj mreži. Voda se izlila čak i na auto-put E-75 kod petlje Mali Požarevac, gde se saobraćaj ka Beogradu danima odvijao otežano.
Na potezu Krepoljin – Despotovac saobraćaj je bio obustavljen zbog izlivanja Krupajske reke, a brojni lokalni putevi bili su neprohodni zbog vode, odrona i klizišta.
Sanacija oštećenih puteva i mostova zahtevala je značajna finansijska sredstva.
Kako funkcioniše sistem odbrane od poplava
Sistem razlikuje dva nivoa: redovna odbrana od poplava je prvi stepen zaštite, koji se uvodi kada vodostaj pređe određenu granicu, dok vanredna odbrana nastupa kod izuzetno visokih vodostaja.
Na velikim rekama, takozvanim vodotokovima prvog reda, o odbrani brinu Republička direkcija za vode i JP “Srbijavode”, dok manji vodotokovi spadaju u nadležnost lokalnih samouprava – i upravo tu je sistem najslabiji.
A evo i kako građani mogu da pomognu: održavanjem okoline čistom, neodlaganjem otpada u rečna korita i prijavljivanjem problema nadležnim službama.
Klimatske promene i sve češći ekstremi
View this post on Instagram
Istorija novijih poplava u Srbiji govori sama za sebe. Katastrofa iz maja 2014. ostaje najrazornija u savremenoj istoriji zemlje, poplave iz 2016. ponovo su pogodile desetine opština, a jun 2023. doneo je rekordan broj istovremeno proglašenih vanrednih situacija.
Sa druge strane, vidljiv je i napredak: iskustva iz 2014. unapredila su sistem ranog upozoravanja i koordinaciju službi, što se u 2023. jasno osetilo.
Da se ne lažemo – ovakvi događaji više nisu izuzetak. Klimatolog Vladimir Đurđević upozorava da su se klimatski uslovi toliko promenili da su ekstremi koji se danas dešavaju u prošlosti bili gotovo nemogući.
Obrasci padavina su se izmenili, pa je danas veća površina oko reka u riziku od poplava nego ranije. I nauka predviđa da će se taj trend nastaviti.
Šta da radite ako živite u poplavnoj zoni
Pre svega, pratite upozorenja preko radija, televizije i interneta čim se najave obilne padavine.
Ako voda krene da nadire, odmah pređite na više spratove i ne čekajte da situacija postane kritična.
Držite se dalje od električnih kablova i instalacija, izbegavajte područja pod klizištima i odronima, i nikada ne pokušavajte da pregazite nabujalu vodu.
Prilikom evakuacije ponesite samo najnužnije i sarađujte sa spasilačkim ekipama – njihova uputstva postoje s razlogom.
Najčešća pitanja
Šta na kraju treba zapamtiti
Poplavne zone u Srbiji nisu apstraktan pojam – to su konkretni gradovi i sela koja voda redovno pogađa, od Kraljeva i Trstenika do Jagodine i Aranđelovca.
Jun 2023. pokazao je da sistem odbrane funkcioniše kada je reč o spasavanju života, ali i da infrastruktura i prevencija moraju stalno da se unapređuju.
Klimatske promene garantuju da velikih voda tek predstoji, pa je priprema – i države i svakog domaćinstva u rizičnoj zoni – jedino razumno ulaganje.