Poplave su jedna od najčešćih prirodnih nepogoda u Srbiji. Njihova učestalost i intenzitet menjaju se tokom godine, u zavisnosti od sezone, količine padavina i topljenja snega.
Geografski položaj i reljef čine našu zemlju izloženom različitim tipovima poplava, a klimatske promene dodatno menjaju obrasce padavina i povećavaju rizik od ekstremnih vremenskih događaja.
U ovom tekstu razmatramo kada je opasnost od poplava najveća, koji faktori na nju utiču i šta konkretno može da se uradi da se rizik smanji.
Sezonski obrasci poplava u Srbiji
Poplave kod nas ne dolaze nasumično. Zapravo, prate prilično jasne sezonske obrasce, a njihovo razumevanje je prvi korak ka dobroj prevenciji.
Prolećne poplave i topljenje snega
Prolećne poplave su najčešći scenario. Kada temperatura naglo poraste, sneg u planinskim područjima počinje ubrzano da se topi i vodostaji reka rastu iz dana u dan.
Ako se u istom periodu poklope i obilne kiše, dobijamo recept za nevolju – upravo ta kombinacija topljenja snega i jakih padavina, najčešća od februara do aprila, donosi najteže posledice.
Dodatni problem je što na velike reke poput Dunava i Save utiče i ono što se dešava daleko uzvodno.
Topljenje snega u Alpima ili obilne kiše u Nemačkoj i Austriji mogu da podignu vodostaj kod nas i kada u Srbiji nije pala ni kap kiše.
Letnje bujične poplave
Od juna do avgusta glavnu pretnju predstavljaju bujične poplave, koje nastaju posle intenzivnih letnjih oluja.
Njihove ključne osobine su:
- nagli porast vodostaja u roku od svega nekoliko sati
- pojava bez mogućnosti pravovremenog upozorenja
- velika brzina vode koja nosi mulj, kamenje i sve što joj se nađe na putu
Bujice najčešće pogađaju brdsko-planinske krajeve, ali prave probleme i u gradovima, gde kanalizacioni sistemi jednostavno ne mogu da prime toliku količinu vode odjednom.
Kritični periodi – kada je rizik najveći
Prema rečima meteorologa Branka Sparavala, osnovni uzrok poplava su velike količine padavina koje zemljište ili kanalizacioni sistem ne mogu da apsorbuju za kratko vreme.
A kada se pogledaju podaci, jedan mesec se posebno izdvaja.
Maj kao mesec najvećeg rizika
Da se ne lažemo – katastrofa iz maja 2014. godine najbolji je dokaz koliko ovaj mesec ume da bude opasan.
Jesenje i zimske poplave
Dugotrajne jesenje kiše postepeno zasićuju zemljište i smanjuju njegovu sposobnost da upija dodatnu vodu, pa rizik raste kako sezona odmiče. Z
imske poplave su ređe, ali nisu nemoguće – nastaju usled naglog otapanja snega ili stvaranja ledenih barijera na rekama, koje blokiraju tok i podižu nivo vode uzvodno.
U gradovima, sa druge strane, jesen i zima donose tipične probleme sa preopterećenom kanalizacijom.
Faktori koji utiču na rizik od poplava
Na rizik od poplava utiče nekoliko faktora koji se međusobno prepliću.
Obilne padavine su direktan okidač. Kada količina vode nadmaši kapacitet rečnog korita, izlivanje je neizbežno.
Topljenje snega u planinama dodatno podiže vodostaje, posebno u proleće kada temperature naglo skoče.
Stanje rečnih korita i infrastrukture često pravi razliku između manje neprilike i katastrofe. Hidrolog RHMZ-a Dejan Vladiković godinama upozorava na nemar prema rekama: korita se koriste kao deponije, a objekti niču i tamo gde im po propisima nije mesto. Zatrpano i zagađeno korito ima manju propusnu moć, pa se voda brže izliva.
Najugroženija područja u Srbiji
Slivovi velikih reka
Slivovi Dunava, Save i Morave istorijski su najčešće pogađani poplavama.
Ove reke imaju ogromne slivove i veliki protok, pa obilne padavine bilo gde u slivu – često i van granica Srbije – mogu da podignu vodostaj kod nas.
Bujični vodotokovi i urbana područja
Istini na volju, najveću glavobolju u Srbiji ne prave velike reke, već potoci. U zemlji postoji oko 12.000 bujičnih vodotokova, a najugroženiji su zapadni, centralni i istočni delovi zemlje.
Mala rečica može za dva-tri sata da se pretvori u bujicu koja nosi sve pred sobom, što prognozu ovih poplava čini izuzetno teškom.
Gradovi imaju svoj specifičan problem. Asfalt i beton sprečavaju prirodno upijanje vode, pa svaki jači pljusak završi na ulicama.
Hidrolozi ovakve slučajeve nazivaju urbanim poplavama – reč je o plavljenju ulica, podvožnjaka i saobraćajnica koje nema veze sa izlivanjem reka, već sa lošom kišnom kanalizacijom.
Urbane poplave su poslednjih godina sve češće u Beogradu i Novom Sadu, što jasno pokazuje da infrastruktura za odvođenje atmosferskih voda mora da se unapređuje.
Mere prevencije i zaštite
Sistem ranog upozoravanja je prva linija odbrane. RHMZ izdaje meteorološka i hidrološka upozorenja koja nadležnim službama i građanima daju dragoceno vreme za pripremu.
Posle 2014. godine ovaj sistem je značajno unapređen – koriste se bolji hidrološki modeli i satelitski snimci, a urađene su i karte ugroženosti od poplava.
Infrastrukturne mere obuhvataju izgradnju i održavanje nasipa, kanalizacionih sistema i drugih hidrotehničkih objekata.
Na velikim rekama nasipi su posle 2014. ojačani i nadvišeni, a gradovi raspolažu i mobilnim odbrambenim barijerama koje se brzo montiraju.
Slaba tačka ostaju manji vodotokovi, gde je sistem zaštite znatno lošiji.
Šta građani mogu da urade u slučaju opasnosti
Pre svega, pratite uputstva nadležnih službi i upozorenja RHMZ-a.
Ako živite u rizičnoj zoni, ima smisla unapred pripremiti torbu sa dokumentima, lekovima, vodom i hranom, kao i dogovoriti porodični plan za slučaj evakuacije.
Ako poplava zadesi vaš kraj, najbezbednije je ostati u kući, popeti se na višu etažu ili krov i izbegavati podrume i niže delove objekta.
Nikada ne pokušavajte da pregazite ili prevezete nabujalu vodu – to je najčešći uzrok stradanja u poplavama.
I zapamtite: već tridesetak centimetara brze vode dovoljno je da obori odraslu osobu, a pola metra da ponese automobil.
Najčešća pitanja
Šta na kraju treba zapamtiti
Najveća opasnost od poplava u Srbiji javlja se u proleće, posebno u maju, kao i tokom letnjih meseci kada intenzivne oluje izazivaju bujice.
Klimatske promene taj rizik samo uvećavaju. Sistem zaštite jeste unapređen posle katastrofe iz 2014. godine, ali stručnjaci se slažu u jednom: bez kontinuiranog ulaganja u infrastrukturu, održavanja rečnih korita i edukacije stanovništva, sledeća velika voda ponovo će nas skupo koštati.